Одредница

о̏пречан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 162

о̏пречан

опречан

Лема

опречан

Варијанте

о̀пречан

Извор

том 4, стр. 162, редослед 3

  1. (ек. и ијек.) који је у опреци према коме или чему, супротан, противан.

    ек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Оне огорчене ријечи нијесу изазвала опречна мишљења. Лал. Опет је био слом с опречним смјером гибања.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
о̏пречан и о̀пречан, -чна, -чно (ек. и ијек.) који је у опреци према коме или чему, супротан, противан. — Оне огорчене ријечи нијесу изазвала опречна мишљења. Лал. Опет је био слом с опречним смјером гибања. Крл.