Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̏пречӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 162

о̏пречӣ

опречи

Стална адреса

Лема

опречи

Извор

том 4, стр. 162, редослед 5

  1. —

    (ек. и ијек.) који је нешто пречи, важнији, вреднији.

    ек. — екавскиијек. — ијекавски
    — Док су јетрве жиле што се опречиле по уском путу.
    Шапч.
    успротивити се, осећи се, обрецнути се
    овако тјешиле Омерефендијицу, друге су коне ... сакривале што је опрече, везале накит око себе ... па чекале да се бјежи. Мул. опре́чити се, о̀пре̄чӣм се, ијек. оприје̑чити се, сврш. препречити се, испречити се. — Свом силом треснусмо о храпаве на кога. — Ретко се кад усудио и да погледа ружно у каквога газду, то ли да се опречи на њега.
    Јакш. Ђ.
Изворни текст (OCR)
о̏пречӣ, -а̄, -е̄ (ек. и ијек.) који је нешто пречи, важнији, вреднији. — Док су јетрве овако тјешиле Омерефендијицу, друге су коне ... сакривале што је опрече, везале накит око себе ... па чекале да се бјежи. Мул. опре́чити се, о̀пре̄чӣм се, ијек. оприје̑чити се, сврш. препречити се, испречити се. — Свом силом треснусмо о храпаве жиле што се опречиле по уском путу. Шапч. фиг. успротивити се, осећи се, обрецнути се на кога. — Ретко се кад усудио и да погледа ружно у каквога газду, то ли да се опречи на њега. Јакш. Ђ.