Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀пржити

сврштом 4, стр. 162

о̀пржити

опржити

Стална адреса

Лема

опржити

Извор

том 4, стр. 162, редослед 9

  1. 1.

    изазвати бол чим врућим, опећи, ожећи, опалити.

    — Нису се бојали опржити своје прсте. Ант.
  2. 1.

    фиг. Опржио их је пламеном свог бијеса. Матош. Његове очи су ме скоро опржиле. Поп. Ј.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  3. 2.а.

    попалити, спалити.

    — Падиша Хоће ... Црну Гору да сву опржимо.
    Њег.
  4. 2.б.

    опрљити (в).

    — Је ли када тебе ... Сава поплавила, мраз опржио?
    Шен.

Пододреднице

~ се

опећи се, ожећи се. — фиг. Оба песника су се подједнако опржили на ова два утицаја. Михиз

опећи се, ожећи се.
Изворни текст (OCR)
о̀пржити, -ӣм сврш. 1. изазвати бол чим врућим, опећи, ожећи, опалити. — Нису се бојали опржити своје прсте. Ант. 1. фиг. Опржио их је пламеном свог бијеса. Матош. Његове очи су ме скоро опржиле. Поп. Ј. 2. а. попалити, спалити. — Падиша Хоће ... Црну Гору да сву опржимо. Њег. б. опрљити (в). — Је ли када тебе ... Сава поплавила, мраз опржио? Шен.