опро̀стити

опростити

Лема

опростити

Извор

том 4, стр. 164, редослед 1

1.а.
прећи преко чије кривице, грешке, дати опроштење.
— Воли Лазу и он јој је јединац ... Тако сам све опростила и смирила се мало.
Рист.
1.б.
(кога) дати коме опрост (2), опроштење на растанку (обично пред смрћу).
folk
нар. — народски
— Умро је ... Опростио је све укућане и изљубио.
Вес.
1.в.
(у имп.) у извињавању, испричавању: не замери(те), немој(те) се љутити, извини(те).
имп. — императив
— Ах, опростите, ја нисам и за вас донео воду].
Лаз. Л.
Е, нека опрости поштени господинов образ.
Креш.
2.
ослободити, спасти, избавити.
— Ако хоћеш да те опросте пореза на ливаду, раду се!
Матош
с овим светом) изгубити живот, умрети.

Фразе

боже (ме) опрости узречица кад се каже нешто што би могло бити грешно; Да опростиш, да опростите узречица као исприка, извињење кад се каже што неуљудно; ~ живот оставити у жживоту, поштедети, поклонити коме живот; опроШтена молитва в. опросна молитва (У3 опросни изр.).
Вук Рј.

~ са животом (~ живота,

Пододреднице

~ се

1. поздравити се при растанку (приликом одласка или пред смрт). — Пружи руку да се опрости. Ћос. Б. 2. избавити се, ослободити се, спасти се. — Тако ћеш срамоте се опростити. Богд

поздравити се при растанку (приликом одласка или пред смрт).избавити се, ослободити се, спасти се.

Изворни текст (OCR)

опро̀стити, о̀простӣм сврш. 1. а. прећи преко чије кривице, грешке, дати опроштење. — Воли Лазу и он јој је јединац ... Тако сам све опростила и смирила се мало. Рист. б. нар. (кога) дати коме опрост (2), опроштење на растанку (обично пред смрћу). — Умро је ... Опростио је све укућане и изљубио. Вес. в. (у имп.) у извињавању, испричавању: не замери(те), немој(те) се љутити, извини(те). — Ах, опростите, ја нисам и за вас донео воду]. Лаз. Л. Е, нека опрости поштени господинов образ. Креш. 2. ослободити, спасти, избавити. — Ако хоћеш да те опросте пореза на ливаду, раду се! Матош.