Одредница

опро̀стљив

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 164

опро̀стљив

опростљив

Лема

опростљив

Извор

том 4, стр. 164, редослед 2

  1. опростив; који опрашта, који даје опроштење.

    — Данас су људи опростљивији за грехе ове врсте. Прод. Отац ће на главу блудног сина опростљиву руку метнути.
    Игњ.
Изворни текст (OCR)
опро̀стљив, -а, -о опростив; који опрашта, који даје опроштење. — Данас су људи опростљивији за грехе ове врсте. Прод. Отац ће на главу блудног сина опростљиву руку метнути. Игњ.