о̀пружити
опружити
Лема
опружити
Извор
том 4, стр. 165, редослед 10
- 1.
истегнути, протегнути у неком правцу, смеру, испружити, пружити: ~ коноп, ~ тело.
— Седе скрстили руке на прсима, опружили ноrе.
- 2.
повећати, издужити.
— Професор опружи корак.
- 3.
журносе упутити, нагло кренути, похитати, стуштити се.
— Ариф наједанпут опружи кроз шуму.
- 4.
фам. јако ударити (батином), одаламити.
— Кад спопанем какову тољагу, те т опружим преко леђа њоме.
Пододреднице
а. лећи, испружити се. — Било би славно једанпут се поштено опружити и као човјек спавати. Сим. фиг. пасти, погинути. — Сваки час чекам да ме кугла погоди па да се опружим. ВУС. б. пружити се, отегнути се. — Возови опружили се V дугој линији. Кнеж. Л
Изворни текст (OCR)
о̀пружити, -ӣм сврш. 1. истегнути, протегнути у неком правцу, смеру, испружити, пружити: ~ коноп, ~ тело. — Седе ... скрстили руке на прсима, опружили ноrе. Нен. Љ. 2. повећати, издужити. — Професор опружи корак. Андр. И. 3. журносе упутити, нагло кренути, похитати, стуштити се. — Ариф наједанпут опружи кроз шуму. Мул. 4. фам. јако ударити (батином), одаламити. — Кад спопанем какову тољагу, те т опружим преко леђа њоме. Јурк.