Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀пседнӯто̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 166

о̀пседнӯто̄ст

опседнутост

Стална адреса

Лема

опседнутост

Извор

том 4, стр. 166, редослед 24

  1. —

    ијек. о̀псједну̏то̄ст, ж стање онога што је опседнуто; психичко стање човека који је сав обузет једном мшшљу. борбе. КН 1958. Наче га поновно чудна и мутна опсједнутост. Божић.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Неколико раније објављених приповедака ... показало је његову опседнутост темом
Изворни текст (OCR)
о̀пседнӯто̄ст, -ости, ијек. о̀псједну̏то̄ст, ж стање онога што је опседнуто; психичко стање човека који је сав обузет једном мшшљу. — Неколико раније објављених приповедака ... показало је његову опседнутост темом борбе. КН 1958. Наче га поновно чудна и мутна опсједнутост. Божић.