опсједну́ће
опсједнуће
Лема
опсједнуће
Извор
том 4, стр. 168, редослед 5
- —
(ијек.) обузетост чим, опседнутост.
— Сретан је човјек кад се његово опсједнуће поклапа са жељама друштва.
Изворни текст (OCR)
опсједну́ће с (ијек.) обузетост чим, опседнутост. — Сретан је човјек кад се његово опсједнуће поклапа са жељама друштва. Кал.