Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оптѐрећен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 170

оптѐрећен

оптерећен

Стална адреса

Лема

оптерећен

Извор

том 4, стр. 170, редослед 2

  1. 1.

    трп. прид. од оптеретити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    прожет, обузет, опседнут чим негативним, чега се тешко ослободити.

    — Словенци ... представљају најмање традицијама оптерећен народни део Јужних Словена.
    Цвиј.
    По свом одгоју оптерећен је низом ... конвенционалних ... предрасуда.
    Крл.

Фразе

наследно (хередитарно) ~ који је од предака наследио неки поремећај или болест (односно наклоност према њој).
Изворни текст (OCR)
оптѐрећен, -а, -о 1. трп. прид. од оптеретити (се). 2. прожет, обузет, опседнут чим негативним, чега се тешко ослободити. — Словенци ... представљају најмање традицијама оптерећен народни део Јужних Словена. Цвиј. По свом одгоју оптерећен је низом ... конвенционалних ... предрасуда. Крл.