Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

опчѝњети

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 176

опчѝњети

опчињети

Стална адреса

Лема

опчињети

Извор

том 4, стр. 176, редослед 23

  1. в.

    (ијек.) сврш. в. опчинити.

    ијек. — ијекавскив. — (после броја) век
    — Ваша ме је потворила мајка да сам вашег опчињела брата.
    Вук Рј.
Изворни текст (OCR)
опчѝњети, о̀пчинӣм (ијек.) сврш. в. опчинити. — Ваша ме је потворила мајка да сам вашег опчињела брата. Вук Рј.