опћѐнито̄ст

опћенитост

Лема

опћенитост

Извор

том 4, стр. 172, редослед 16

1.
особина онога што је опћенито, широка употреба, раширеност.
— Штокавштини не прокрчи пута ... ниШта толико колико сама њезина ... опћенитост.
Јаг.
2.
уопштен закључак или суд,генерализација, опште место, уопштеност.
— Постепено се уздиже од оних опћенитости које су по природи ... значајније. Ант.
3.
општа ствар; заједница, друштво.
— Јунашевић ... који би могао толико дати за опћенитост, он остаје обични провинцијски адвокатић.
Кол.

Изворни текст (OCR)

опћѐнито̄ст, -ости ж 1. особина онога што је опћенито, широка употреба, раширеност. — Штокавштини не прокрчи пута ... ниШта толико колико сама њезина ... опћенитост. Јаг. 2. уопштен закључак или суд,генерализација, опште место, уопштеност. — Постепено се уздиже од оних опћенитости које су по природи ... значајније. Ант. 1 3. општа ствар; заједница, друштво. — Јунашевић ... који би могао толико дати за опћенитост, он остаје обични провинцијски адвокатић. Кол.