о̀ра̄ч
орач
Лема
орач
Извор
том 4, стр. 179, редослед 19
- а.
човек који оре.
— Овде-онде виђаше се и заоране земље, коју су орачи за кукурузе узорали.
Не видје још чела на којему бијаху брига и скрб бољи орачи.
- б.
животиња с којом се оре (обично во или коњ).
— Послушни дешњак, опробан орач, без кривудања држи бразду.
Изворни текст (OCR)
о̀ра̄ч, -а́ча м а. човек који оре. — Овде-онде виђаше се и заоране земље, коју су орачи за кукурузе узорали. Вес. фиг. Не видје још чела на којему бијаху брига и скрб бољи орачи. Матош. б. животиња с којом се оре (обично во или коњ). — Послушни дешњак, опробан орач, без кривудања држи бразду. Рад. Д.