Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оргу̀ља̄шкӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 182

оргу̀ља̄шкӣ

оргуљашки

Лема

оргуљашки

Извор

том 4, стр. 182, редослед 18

  1. —

    који се односи на оргуље и оргуљаше: ~ музика, ~ служба. о̀ргуље (ген. мн. о̏ргӯља̄) ж мн. музички инструмент великих размера, сложеног механизма, с највећим богатством тонова (обично се употребљава у кат. црквама).

    ген. — генитивмн. — множинаж — женски родс — средњи родкат. — католички
    — Оргуље хује, појачане одјеком. Мил. В. Сигурно већ свира велечасном уз оргуље.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
оргу̀ља̄шкӣ, -а̄, -о̄ који се односи на оргуље и оргуљаше: ~ музика, ~ служба. о̀ргуље (ген. мн. о̏ргӯља̄) ж мн. музички инструмент великих размера, сложеног механизма, с највећим богатством тонова (обично се употребљава у кат. црквама). — Оргуље хује, појачане одјеком. Мил. В. Сигурно већ свира велечасном уз оргуље. Бен.