Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

орѐо̄л

мтом 4, стр. 183

орѐо̄л

ореол

Лема

ореол

Извор

том 4, стр. 183, редослед 23

  1. а.

    и орѐола ж фр. а. светао круг насликан око главе светаца, нимбус.

    ж — женски родфр. — француски
    — Њему блисташе на челу ореол. Наз. фиr. Преко измрцварених тела ... око имена вође испреда се мит и ствара ореол славе.
    Јак.
  2. б.

    светлост око чега.

    — Iламен је осветљавао снажно мушко лице, чинећи га у бледом ореолу још лепшим и мушкијим.
    Чипл.
  3. в.

    фиг. признање и част, слава, углед.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Либерална странка изгубила је ореолу слободњачке странке.
    Скерл.
Изворни текст (OCR)
орѐо̄л, -о́ла м и орѐола ж фр. а. светао круг насликан око главе светаца, нимбус. — Њему блисташе на челу ореол. Наз. фиr. Преко измрцварених тела ... око имена вође испреда се мит и ствара ореол славе. Јак. б. светлост око чега. — Iламен је осветљавао снажно мушко лице, чинећи га у бледом ореолу још лепшим и мушкијим. Чипл. в. фиг. признање и част, слава, углед. — Либерална странка изгубила је ореолу слободњачке странке. Скерл.