оро̀нуо

оронуо

Стална адреса

Лема

оронуо

Извор

том 4, стр. 188, редослед 23

1.
прид. од оронути
прид. — придев
2.
који је на измаку снага, изнемогао, пропао, истрошен; који се једва одржава, трошан дотрајао. —У огледалу се проматра оронуо старчић. Крл. Прошли смо поред оронулих зидова Вучитрна. Јак.

Изворни текст (OCR)

оро̀нуо, -ла, -ло 1. р. прид. од оронути. 2. који је на измаку снага, изнемогао, пропао, истрошен; који се једва одржава, трошан дотрајао. —У огледалу се проматра оронуо старчић. Крл. Прошли смо поред оронулих зидова Вучитрна. Јак.