оро̀сити

оросити

Стална адреса

Лема

оросити

Извор

том 4, стр. 188, редослед 26

1.
(трп. прид. о̀рошен) сврш. пасти у врло малој количини (о киши).
трп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Изјутра је била оросила киша.
Уск.
2.
овлажити, поквасити.
— Трава је оросила његове ципеле.
Бег.
Крупне кишне капи оросише земљУ.
Јак.

Пододреднице

~ се

овлажсити се, поквасити се. — Гари се оросе очи. Божић. Оросила се Лица као лиШће кад га киша наквасИ. Богд

овлажсити се, поквасити се.

Изворни текст (OCR)

оро̀сити, о̀росӣм (трп. прид. о̀рошен) сврш. 1. пасти у врло малој количини (о киши). — Изјутра је била оросила киша. Уск. 2. овлажити, поквасити. — Трава је оросила његове ципеле. Бег. Крупне кишне капи оросише земљУ. Јак.