о̀ртачити

ортачити

Лема

ортачити

Варијанте

орта́чити

Извор

том 4, стр. 189, редослед 17

1.
несврш. ортаковати.
несврш. — несвршени глагол
— Он ортачи са свима хајдуцима.
Торд.
2.
(кога с ким) доводити у ортачки однос, удруживати у послу. Вук Рј.
с — средњи род

Пододреднице

~ се

ступати у ортачки однос, сарађивати као ортак. — Хоће ... да се ортачи он, гоља. Рад. Д

ступати у ортачки однос, сарађивати као ортак.

Изворни текст (OCR)

о̀ртачити, -ӣм и орта́чити, о̀рта̄чӣм несврш. 1. ортаковати. — Он ортачи са свима хајдуцима. Торд. 2. (кога с ким) доводити у ортачки однос, удруживати у послу. Вук Рј.