Одредница

ору́ка̄ње

стом 4, стр. 191

ору́ка̄ње

орукање

Лема

орукање

Извор

том 4, стр. 191, редослед 9

  1. гл. им. од орукати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — С орукањем изгураше касу на снег пред општину.
    Ћос. Д.
Изворни текст (OCR)
ору́ка̄ње с гл. им. од орукати. — С орукањем изгураше касу на снег пред општину. Ћос. Д.