Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оса́мити

сврштом 4, стр. 193

оса́мити

осамити

Лема

осамити

Извор

том 4, стр. 193, редослед 13

  1. 1.а.

    учинити да неко буде сам, оставити кога самог.

    — Мене су ... осамили.
    Козарч.
    Зашто сУ ме осамили: можда да умрем без свједока.
    Вуј.
  2. 1.б.

    учинити да неко изгуби присталице, издвојити од света, изоловати.

    — Мариновић се надао да ће ... потпуно осамити Ристића.
    Јов. С.
  3. 2.

    остати сам, усамљен, осамити се.

    — Осамио је и остарио.
    Матош

Пододреднице

~ се

а. остати сам, без икога; одвојити се од света, усамити се. — Кад би се осамила, мисао би је одвела. Вес. Одагнала си све, осамила се. Марк. Ф. б. повући се насамо, издвојити се. — Гуша и биљежник иступе и осаме се напријед на позорници. Кос

остати сам, без икога; одвојити се од света, усамити се.повући се насамо, издвојити се.
Изворни текст (OCR)
оса́мити, о̀са̄мӣм сврш. 1. а. учинити да неко буде сам, оставити кога самог. — Мене су ... осамили. Козарч. Зашто сУ ме осамили: можда да умрем без свједока. Вуј. б. учинити да неко изгуби присталице, издвојити од света, изоловати. — Мариновић се надао да ће ... потпуно осамити Ристића. Јов. С. 2. остати сам, усамљен, осамити се. — Осамио је и остарио. Матош.