о̀са̄мљен
осамљен
Лема
осамљен
Извор
том 4, стр. 193, редослед 16
- 1.
трр. прид. од осамити (се).
- 2.
који је без друштва, усамљен.
— Сам на свијету, сам и осамљен идем.
Лењин, испрва осамљен ... почиње борбу против опортунизма.
Изворни текст (OCR)
о̀са̄мљен, -а, -о 1. трр. прид. од осамити (се). 2. који је без друштва, усамљен. — Сам на свијету, сам и осамљен идем. Кол. Лењин, испрва осамљен ... почиње борбу против опортунизма. ОП 2.