осве́стити

освестити

Лема

освестити

Извор

том 4, стр. 196, редослед 1

а.
ијек. освијѐстити (трп. прид. о̀све̄шћен и о̀све̄штен) сврш. а. повратити из несвестице, довести свести, отрезнити.
ијек. — ијекавскитрп. прид. — трпни придевприд. — придев
— Захвати воде и пљусну се ... по лицу ... и то је као освести.
Вес.
б.
фиг. пренети у стварност, извести из заблуде, уразумити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Тко зна када би се нашао био нов повод да нетко утолико освијести себе и друге.
Јаг.
в.
научити, поучити (некога), показати, објаснити (некоме).
— Позајми ми од своје науке, освести мене шта да верујем.
Кост. Л.

Пододреднице

~ се

а. повратити се из несвестице, доћи к себи, разабрати се. — Григорије се освестио у тренутку кад је пао. Моск. б. фиг. сагледати стварност, ослободити се заблуде, прибрати се, пренути се. — Рачунао је он да бисмо се ми брзо могли освијестити од чуда над тако ненаданим призором. Ков. А

повратити се из несвестице, доћи к себи, разабрати се.фиг. сагледати стварност, ослободити се заблуде, прибрати се, пренути се.

Изворни текст (OCR)

осве́стити, о̀све̄стӣм, ијек. освијѐстити (трп. прид. о̀све̄шћен и о̀све̄штен) сврш. а. повратити из несвестице, довести свести, отрезнити. — Захвати воде и пљусну се ... по лицу ... и то је као освести. Вес. б. фиг. пренети у стварност, извести из заблуде, уразумити. — Тко зна када би се нашао био нов повод да нетко утолико освијести себе и друге. Јаг. в. научити, поучити (некога), показати, објаснити (некоме). — Позајми ми од своје науке, освести мене шта да верујем. Кост. Л.