Одредница

освр́нути

сврштом 4, стр. 198

освр́нути

осврнути

Лема

осврнути

Извор

том 4, стр. 198, редослед 16

  1. (главу) окренути (главу).

    — Не хте на ме ни главе осврнути.
    Р-К Реч.

Пододреднице

~ се

1. а. окренувши главу (и горњи део тела) у страну или назад погледати; окренути главу (и горњи део тела) назад. — Унаоколо никога не беше. Катанић се пажљиво осврте. Лаз. Л. Изашао је тетурајући. И није се осврнуо. Донч. б. фиг. оживети сећања на нешто, подсетити се. — Када се на ту своју прошлост осврнем ... нимало не завидим својим господским друговима. Јурк. 2. (на некога, на нешто) а. пропратити с неколико речи, укратко приказати, поменути. — Осврнуло се ... на њега више хрватских ... листова. Марј. М. б. повести рачуна (о коме, о чему), поклонити пажњу (коме, чему). — Кажеш, осврнут се треба на другога, а да ли се ти ... осврћеш? Михољ

окренувши главу (и горњи део тела) у страну или назад погледати; окренути главу (и горњи део тела) назад.фиг. оживети сећања на нешто, подсетити се.(на некога, на нешто) пропратити с неколико речи, укратко приказати, поменути.повести рачуна (о коме, о чему), поклонити пажњу (коме, чему).
Изворни текст (OCR)
освр́нути, о̀свр̄не̄м сврш. (главу) окренути (главу). — Не хте на ме ни главе осврнути. Р-К Реч.