Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀себан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 198

о̀себан

осебан

Стална адреса

Лема

осебан

Извор

том 4, стр. 198, редослед 22

  1. 1.

    особан, властит, личан.

    — Свима који су одвисни од управе даде осебно право избора.
    Старч.
  2. 2.в.

    особит.

    — Неки је осебни чар струјио с њезине појаве.
    Ивак.
  3. 2.б.

    засебан, одвојен.

    — Нијемци постолари, имајући свој осебни цеХ, нису се... дружили са хрватским чизмарима.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
о̀себан, -бна, -бно 1. особан, властит, личан. — Свима који су одвисни од управе даде осебно право избора. Старч. 2. а. в. особит. — Неки је осебни чар струјио с њезине појаве. Ивак. б. засебан, одвојен. — Нијемци постолари, имајући свој осебни цеХ, нису се... дружили са хрватским чизмарима. Шен.