Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

осѐдлати

сврштом 4, стр. 199

осѐдлати

оседлати

Лема

оседлати

Извор

том 4, стр. 199, редослед 24

  1. 1.

    ставити седло (на коња).

    — Коњ нека стоји оседлан.
    Шен.
    Сватови оседлаше ... коње.
    Вес.
  2. 2.

    шаљ. (нос) ставити наочаре.

    — Дугачки нос ... био је оседлан наочалима.
    Ков. А.
    Оседлавши нос округлим наочарима ... читао је.
    Моск.
  3. 3.а.

    фиг. насамарити, изиграти.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Каза ли жени како те оседла баба Цвијета?
    Љуб.
    Била је отресита женска и није се дала тако лако оседлати.
    Маш.
  4. 3.б.

    потчинити, упрегнути.

    — Он ђак се не да више оседЛати.
    Киш
Изворни текст (OCR)
осѐдлати, -а̄м сврш. 1. ставити седло (на коња). — Коњ нека стоји оседлан. Шен. Сватови оседлаше ... коње. Вес. 2. шаљ. (нос) ставити наочаре. — Дугачки нос ... био је оседлан наочалима. Ков. А. Оседлавши нос округлим наочарима ... читао је. Моск. 3. фиг. а. насамарити, изиграти. — Каза ли жени како те оседла баба Цвијета? Љуб. Била је отресита женска и није се дала тако лако оседлати. Маш. б. потчинити, упрегнути. — Он ђак се не да више оседЛати. Киш.