о̀се̄нчити

осенчити

Лема

осенчити

Извор

том 4, стр. 200, редослед 31

а.
ијек. о̀сје̄нчити, сврш а. захватити, покрити сенком; начинити сенку на чему.
ијек. — ијекавски
— Тужаљка ... расте у сумраку, који је осјенчио небо.
Донч.
И благи месечев сјај осенчи брда и равни.
Ил.
Тешка брига осенчи му ... лице
Нуш.
б.
додати тамније тонове, начинити сенку (на слици).
— Личио ми је тада на сликара који лако прелети кичицом ... да боље осенчи поједина места.
Нуш.
в.
фиг. истаћи, учинити рељефнијим.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Књига Стојановићева ... дала ми је многобројних могућности да га мишљење о Вуку још са неких страна осенчим и допуним.
Бел.

Изворни текст (OCR)

о̀се̄нчити, -ӣм, ијек. о̀сје̄нчити, сврш. а. захватити, покрити сенком; начинити сенку на чему. — Тужаљка ... расте у сумраку, који је осјенчио небо. Донч. И благи месечев сјај осенчи брда и равни. Ил. фиг. Тешка брига осенчи му ... лице Нуш. б. додати тамније тонове, начинити сенку (на слици). — Личио ми је тада на сликара који лако прелети кичицом ... да боље осенчи поједина места. Нуш. в. фиг. истаћи, учинити рељефнијим. — Књига Стојановићева ... дала ми је многобројних могућности да га мишљење о Вуку још са неких страна осенчим и допуним. Бел.