о̀сетити
осетити QA: medium
Лема
осетити
Извор
том 4, стр. 201, редослед 11
- 1.а.
ијек. о̀сјетити, сврш. 1 а. добити утисак преко чула, примити у свест (додиром, слухом и сл.).
— Осјетих хладно трупло гдје ме тишти, хладност смрти.
- 1.б.
постати свестан чега, приметити, опазити, уочити.
— Тако пролази време, да човек и не осети.
Јасно је осјетио ту своју жалосну истину и то, како је сам и остављен и бачен ван заувијек.
- 2.а.
у пуној мери доживети нешто, искусити, претрпети: ~ рат, ~ немаштину.
— Много је јада и горчине он због тога осетио.
- 2.б.
изложити се напору, поднети нешто као терет.
— Могао би на овако оскудној години и педесет породица исхранити, па да и не осети.
- 3.
(нешто) бити обузет неким осећањем.
— Дјевојчица осјети страх усред оне шумске полутаме.
- 4.а.
наслутити, предосетити.
— Немци су осетили да се данас припрема наш противнаnад. Дед.
- 4.б.
схватити, појмити, разабрати.
— Слушам ... рекао је Тимолин дајући смијешком осјетити да разумије жељу свога старјешине.
- 4.в.
упознати, разумети, схватити.
— Његош је био дубоко националан човек и осетио је народну душу дубље но ико.
Гига је уистину осјетила Далмацију. Рег.
почаствованим, ~ срећним. — Оживи наша земља и сама се осјети јаком. Вил. 2. доспети у извесно здравствено стање. — У неких се температура попела до 40 степени ... Трећег дана осетили смо се боље. Јак. 3. оживети у сећању, сетити се; схватити смисао нечега, протумачити нечију намеру, досетити се. — Може бити сина свога осети се јединоrа. Радич. Хајде да се не осјете душмани, — журкао воденичар дјевојку. Торд. 4. доспети у неку ситуацију, обрести се, наћи се. — Кад се осети на алату ... пође слободно. Станк.
- 5.
приметити на себи знаке бременитости, постати бременита, затруднети.
Пододреднице
1. показати извесно располонсење изазвано неким поступком, неком ситуацијом; бити прожет неким осећањем: ~ увређеним
Изворни текст (OCR)
о̀сетити, -ӣм, ијек. о̀сјетити, сврш. 1. а. добити утисак преко чула, примити у свест (додиром, слухом и сл.). — Осјетих хладно трупло гдје ме тишти, хладност смрти. Гор. б. постати свестан чега, приметити, опазити, уочити. — Тако пролази време, да човек и не осети. Трифк. Јасно је осјетио ту своју жалосну истину и то, како је сам и остављен и бачен ван заувијек. Крл. 2. а. у пуној мери доживети нешто, искусити, претрпети: ~ рат, ~ немаштину. — Много је јада и горчине он због тога осетио. Вес. б. изложити се напору, поднети нешто као терет. — Могао би на овако оскудној години и педесет породица исхранити, па да и не осети. Јакш. Ђ. 3. (нешто) бити обузет неким осећањем. — Дјевојчица осјети страх усред оне шумске полутаме. Наз. 4. а. наслутити, предосетити. — Немци су осетили да се данас припрема наш противнаnад. Дед. В. б. схватити, појмити, разабрати. — Слушам ... рекао је Тимолин дајући смијешком осјетити да разумије жељу свога старјешине. Крањч. Стј. в. упознати, разумети, схватити. — Његош је био дубоко националан човек и осетио је народну душу дубље но ико. Скерл. Гига је уистину осјетила Далмацију. Рег.