о̀сечит

осечит

Стална адреса

Лема

осечит

Извор

том 4, стр. 203, редослед 8

1.в.
ијек. о̀сјечит в. одсечан (1).
ијек. — ијекавскив. — (после броја) век
— Ријечи, кад говори, осјечите су му.
Миљ.
2.
стрм, окомит.
— Држећи се за оштре избочине, кретао се попријеко осјечитом стијеном.
Вуков.

Изворни текст (OCR)

о̀сечит, -а, -о, ијек. о̀сјечит 1. в. одсечан (1). — Ријечи, кад говори, осјечите су му. Миљ. 2. стрм, окомит. — Држећи се за оштре избочине, кретао се попријеко осјечитом стијеном. Вуков.