о̀сећати
осећати
Лема
осећати
Извор
том 4, стр. 203, редослед 1
- 1.
ијек. о̀сјећати, несврш. 1 несврш. и уч. према осетити.
- 2.
бити способан за душевне, психичке доживљаје, за осећања; духовно, емоционално доживљавати, преживљавати у себи.
— Умјетник је онај човјек ... који осјећа јаче, финије, дубље.
- 3.
примати, схватати на одређен начин; имати одређену општу представу, утисак о коме или чему.
— Они су ... љубав, брак, породицу осећали сасвим необавезно и слободно.
С пута се склањао и мраву, свакога од себе осећао већим.
- 4.
имати осећање, чуло, смисао за нешто; познавати дубоко, моћи запажати фине разлике, односе, нијансе у нечему: ~ музику, ~ боје.
— Свако ко иоле осећа наш језик увиђа ... то.
у свом елементу в. уз елеменат (изр.). осе́ћи (се) и о̀се̄ћи (се), о̀се̄кне̄м (се) сврш. = осекнути (се).
Фразе
~ као риба у води има̀ти осећај лакоће, пријатности, неспутаности;
Пододреднице
1. несврш. и уч. према осетити се. 2. одавати од себе мирис (обично непријатан). — Мало се дедина ружица осећала на буре. ЛМС 1951
Изворни текст (OCR)
о̀сећати, -а̄м, ијек. о̀сјећати, несврш. 1. несврш. и уч. према осетити. 2. бити способан за душевне, психичке доживљаје, за осећања; духовно, емоционално доживљавати, преживљавати у себи. — Умјетник је онај човјек ... који осјећа јаче, финије, дубље. Марј. М. 3. примати, схватати на одређен начин; имати одређену општу представу, утисак о коме или чему. — Они су ... љубав, брак, породицу осећали сасвим необавезно и слободно. Богдан. С пута се склањао и мраву, свакога од себе осећао већим. Макс. 4. имати осећање, чуло, смисао за нешто; познавати дубоко, моћи запажати фине разлике, односе, нијансе у нечему: ~ музику, ~ боје. — Свако ко иоле осећа наш језик увиђа ... то. Т. књ.