Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оску̀бен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 208

оску̀бен

оскубен

Лема

оскубен

Извор

том 4, стр. 208, редослед 15

  1. а.

    -ѐно) сврш. а. очупати, почупати.

    — Страх ме да ми чупе не оскубе
    Комб.
  2. б.

    скинути, узети.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Оскубе нешто с њега рањеника па ојде својијем путем.
    Миљ.
Изворни текст (OCR)
и оску̀бен, -ѐна, -ѐно) сврш. а. очупати, почупати. — Страх ме да ми чупе не оскубе. Комб. б. покр. скинути, узети. — Оскубе нешто с њега рањеника па ојде својијем путем. Миљ.