о̀слабити

ослабити

Лема

ослабити

Извор

том 4, стр. 208, редослед 19

1.а.
прел. учинити слабим, немоћним, лишити снаге, моћи.
прел. — прелазни глагол
— Ослабио га је напор. Петр.
1.в.
Она промјена ... не може ослаоити његова чувства љубави. Крањч. Стј.
1.б.
ослободити напрегнутости, попустити, олабавити.
— Око Рада ослабио руке, а Раде га себи притегао.
НП Вук
2.а.
непрел. изгубити телеснуснагу, измршавити, оронути;изнемоћи.
непрел. — непрелазни глагол
— Много се променио: ослабио и некако остарио.
Јанк.
2.б.
смањити се, опасти, попустити.
— Знатно је ослабила помисао о чудноватости њихове појаве.
Креш.
н. постати лабав, олабавити се, опустити се.
— Ослабио ми појас.
Вук
Рј.

Пододреднице

~ се

покр. ослабити (2а). — Перо се ослабио ... и скљокао се на земљу. Ћор

ослабити (2а).

Изворни текст (OCR)

о̀слабити, -ӣм сврш. 1. прел. а. учинити слабим, немоћним, лишити снаге, моћи. — Ослабио га је напор. Петр. В. Она промјена ... не може ослаоити његова чувства љубави. Крањч. Стј. б. ослободити напрегнутости, попустити, олабавити. — Око Рада ослабио руке, а Раде га себи притегао. НП Вук. 2. непрел. а. изгубити телеснуснагу, измршавити, оронути;изнемоћи. — Много се променио: ослабио и некако остарио. Јанк. б. смањити се, опасти, попустити. — Знатно је ослабила помисао о чудноватости њихове појаве. Креш. н. постати лабав, олабавити се, опустити се. — Ослабио ми појас. Вук Рј.