Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ослѐпљив

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 209

ослѐпљив

ослепљив

Лема

ослепљив

Извор

том 4, стр. 209, редослед 26

  1. —

    ијек. осљѐпљив који одузима вид, који ослепљује, заслепљујући.

    ијек. — ијекавски
    Тишина је друкчија овде ... насред ослепљиве белине завејане равнице.
    Петр. В.
    У устрепталом и осљепљивом зраку ... свјетлуцали сУ српови.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
ослѐпљив, -а, -о, ијек. осљѐпљив који одузима вид, који ослепљује, заслепљујући. — Тишина је друкчија овде ... насред ослепљиве белине завејане равнице. Петр. В. У устрепталом и осљепљивом зраку ... свјетлуцали сУ српови. Бен.