Одредница

ослобо̀дити

сврштом 4, стр. 210

ослобо̀дити

ослободити QA: medium

Стална адреса

Лема

ослободити

Извор

том 4, стр. 210, редослед 16

  1. 1.а.

    отети, истргнути, избавити од окупације, туђинске и угњетачке власти, потчињености некоме; спасти, избавити из ропства, из непријатељских руку, из какве опасности: ~ земљУ

    народ, ~ град, ~ заробљенике, ~ логор. — Никако није стизао на ослобођену територију. Чол. Из ... панџа си ослободио ову дјевојку. Шен.
    Шен.
  2. 1.б.

    вратити, дати личну слободу ономе ко је био лишен ње; учинити да буде пуштен на слободу онај ко је био ухапшен.

    Хапси мене ... капетан среза. Најтеже је било Аћиму да ме ослободи кад ме оптужише да сам ... унук вожда Ђорђа. Ћос. Д.
  3. 2.

    а. учинити да постане слободно, доступно, покретљиво оно што је било свезано, прикљештено, заклоњено и сл.: крај конопа, ~ клин, ~ кочницу.

    Руке ослободи и згрчи и2. Божић. б. учинити да постане слободно оно што је било заузето, запремљено, закрчено: ~ пут, ~ простор. — Ослободила је нешто мјеста на столу за рад. Торб. н. учинити да се испољи, очитује, дође до изражаја оно што је било прикривено, латентно, неутралисано: атомску енергијУ. — Доживљај путовања по Италији ослободио је нове ... стваралачке снаrе. Лит. 1957.
  4. 3.

    а. спасти, избавити, отргнути од чега тешког, неугодног (од) невоље, ~ мука.

    Смрт је дошла ... и ослободила је од живота. Скерл. б. учинити слободним, разрешити од какве обавезе, дужности и сл.: ~ порезе, ~ од дугова. — Може се ослободити одговорности ако наведе којега од својих предника. Мј. 192б. в. одбацити сумњу или оптужбу против кога, прогласити невиним. — Суд га је ослободио. Р-К Реч.
  5. 4.

    учинити слободнијим, смелијим, охрабрити; унети у што више сигурности, смелости.

    Ослободите вашу чељад да се не плаше узалуд. Глиш. Она и корак свој ослободи и осјети се_ сасвим сама. Сиј.
  6. 5.

    заст. признати шегрту квалификацију за самостално обављање заната.

    Ослободише ra] ... од шегрта постаде калфом.
    рђаве навике, ~ празноречивости. — Ту се Галовић потпуно ослободио ... реторске матошевске версификације. Крл. 3. постати слободнији у држању, понашању, ставу, охрабрити се. — Мало смо се ослободили и научили ... мислити својом главом. Козарч. 4. заст. стећи звање калфе, стећи право на самостално обављање чега. — После се ослободио, добио диплому, радио на парче код разних мајстора.
    Сек.

Фразе

ослободи боже! не дај боже, да бог сачува (узвик у бризи, страху, одрицању, одбијању).
~ бремена, порода родити, породити се. ослобођа́вати (се), -о̀ђа̄ва̄м (се) несврш. ослобађати (се).

Пододреднице

~ се

1. постати слободан, независан, стећи слободу: ~ ропства, ~ туђинске власти. 2. а. истргнути се из чега, престати бити везан, прикљештен, блокиран: ~ ледених санти (о броду), ~ из клопке. — фиг. Кад ће једном да из кл'јешта јаких мог бола све се сузе ослободе. Наз. б. одбацити од себе, отклонити, уклонити што: ~ терета, ~ илегалног материјала, ~ заграде (У решавању математичког задатка). в. престати примењивати, престати се држати чега

постати слободан, независан, стећи слободу: ~ ропства, ~ туђинске власти.истргнути се из чега, престати бити везан, прикљештен, блокиран: ~ ледених санти (о броду), ~ из клопке.одбацити од себе, отклонити, уклонити што: ~ терета, ~ илегалног материјала, ~ заграде (У решавању математичког задатка).престати примењивати, престати се држати чега
Изворни текст (OCR)
ослобо̀дити, -о̀бодӣм сврш. 1. а. отети, истргнути, избавити од окупације, туђинске и угњетачке власти, потчињености некоме; спасти, избавити из ропства, из непријатељских руку, из какве опасности: ~ земљУ,