осло̀вити
ословити
Лема
ословити
Извор
том 4, стр. 211, редослед 6
- 1.а.
обратити се коме речима, говором.
— Први је Швејка ословио мали и дебели војник.
- 1.б.
упутити коме неки позив, захтев, позвати.
— Отац ослови Ленку да и она седне.
- 1.в.
обратити се коме неким именом, титулом и сл.
— Чудио се ... кад су га ... први пут ословили са деда.
Не знам како да вас ословим.
- 2.а.
необ рећи, проговорити; огласити.
— Ја сам ... нешто смислио, ословиће поп.
О, пјевни ми ... вило, ослови ми тешке попијевке.
- 2.б.
поставити питање, запитати. —У недељу дана једанпут ослови их нешто узгред, о лекцији. Петр. В.
Изворни текст (OCR)
осло̀вити, о̀словӣм сврш. 1. а. обратити се коме речима, говором. — Први је Швејка ословио мали и дебели војник. Јонке. б. упутити коме неки позив, захтев, позвати. — Отац ослови Ленку да и она седне. Игњ. в. обратити се коме неким именом, титулом и сл. — Чудио се ... кад су га ... први пут ословили са деда. Вучо. Не знам како да вас ословим. Хорв. 2. необ а. рећи, проговорити; огласити. — Ја сам ... нешто смислио, ословиће поп. Шапч. О, пјевни ми ... вило, ослови ми тешке попијевке. Март. б. поставити питање, запитати. —У недељу дана једанпут ослови их нешто узгред, о лекцији. Петр. В.