осло̀нити

ослонити

Лема

ослонити

Извор

том 4, стр. 211, редослед 15

1.
ставити нешто тако да буде подупрто, осигурано нечим, да добије стабилност; прислонити, наслонити.
— Леђа ослонио на једно дебло, па дигао главу.
Вес.
2.
препустити коме бригу, старање о чему, поверити коме што.
— Ви сте они на које ће народ ослонити сигурност наше земље.
Тито

Пододреднице

~ се

1. подупрети се чиме, наслонити се. — Сјеђаше оборених очију, ослонив се олако о шгrап. Леск. Ј. Ослони се леђима на зид. Франг. 2. а. наћи, стећи потпору, подршку, помоћ у коме или чему. — Као сељачки син ... није имао ни на ког да се ослони. Петр. В. б. поверити коме неку бригу, посао, дужност; поуздати се у кога или што. — Њи се само ослоните на мене, а ја ћу то већ израдити. Глиш. Ослонимо се на своја чула! Ант. 1. в. поћи од чега, узети што за основу. — Мора се ослонити на ... козмолоКИ докаЗ. Ба3. о̀слоњати (се), -а̄м (се) несврш. в. ослањати (се). Р-К Реч

подупрети се чиме, наслонити се.наћи, стећи потпору, подршку, помоћ у коме или чему.поверити коме неку бригу, посао, дужност; поуздати се у кога или што.поћи од чега, узети што за основу.ослањати (се). Р-К Реч

Изворни текст (OCR)

осло̀нити, о̀слонӣм сврш. 1. ставити нешто тако да буде подупрто, осигурано нечим, да добије стабилност; прислонити, наслонити. — Леђа ослонио на једно дебло, па дигао главу. Вес. 2. препустити коме бригу, старање о чему, поверити коме што. — Ви сте они на које ће народ ослонити сигурност наше земље. Тито.