осмеји́вати

осмејивати

осмејивати

том 4, стр. 213, редослед 5

в.
(ек.) несврш в. осмехивати се.
ек. — екавскив. — (после броја) век
— Небо се ... осмејиваше кад сам по пустој шуми ... ловио акш. А̑.

Изворни текст (OCR)

осмеји́вати се, -ѐјује̄м се (ек.) несврш в. осмехивати се. — фиг. Небо се ... осмејиваше кад сам по пустој шуми ... ловио акш. А̑.