Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

осму́дити

сврштом 4, стр. 216

осму́дити

осмудити

Лема

осмудити

Извор

том 4, стр. 216, редослед 1

  1. 1.а.

    пламеном, ватром лако, по површини опалити, опрљити (обично длаке).

    — Кроз пламен ћу пројурити, а длаке на коњу нећу осмудити.
    Моск.
    Неким чудом није погодио, само му је лице осмудио.
    Бен.
  2. 1.б.

    испећи (месо, рибу) само по површини. Бак. Реч.

  3. 1.в.

    ожећи, опећи копривом и сл.

    сл. — слично
    — Тко те је то осмудио копривама?
    Донч.
  4. 2.

    оглобити. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински

Пододреднице

~ се

опалити се, опрљити се, ожећи се. — Са свих страна је ватра суктала ... упалише ми се гаће и осмудише обрве. Богдан

опалити се, опрљити се, ожећи се.
Изворни текст (OCR)
осму́дити, о̀смӯдӣм сврш. 1. а. пламеном, ватром лако, по површини опалити, опрљити (обично длаке). — Кроз пламен ћу пројурити, а длаке на коњу нећу осмудити. Моск. Неким чудом није погодио, само му је лице осмудио. Бен. б. испећи (месо, рибу) само по површини. Бак. Реч. в. ожећи, опећи копривом и сл. — Тко те је то осмудио копривама? Донч. 2. покр. оглобити. Вук Рј.