осмјељи́вати

осмјељивати

Стална адреса

Лема

осмјељивати

Извор

том 4, стр. 213, редослед 9

в.
(се) несврш. и уч. према осмелити (се). осме́нути се, о̀сме̄не̄м се, ијек. осмијѐнути се, сврш. в. осмехнути се.
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголијек. — ијекавскив. — (после броја) век
— Осмијенувши се на своју посестриму ... руком измахне. Јурк. Омален човек ... се пакосно осмену.
Нуш.

Изворни текст (OCR)

осмјељи́вати (се) несврш. и уч. према осмелити (се). осме́нути се, о̀сме̄не̄м се, ијек. осмијѐнути се, сврш. в. осмехнути се. — Осмијенувши се на своју посестриму ... руком измахне. Јурк. Омален човек ... се пакосно осмену. Нуш.