Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀сно̄внӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 217

о̀сно̄внӣ

основни

Стална адреса

Лема

основни

Извор

том 4, стр. 217, редослед 15

  1. а.

    који чини основ(у) чега, главни, најбитнији: ~ састојци, ~ садржај, ~ смисао, ~ облик, ~ значење.

    — Могао је писати ... и о основним тачкама Версајског уrовора. Ћос.
  2. б.

    Б.

  3. б.

    који представља први, полазни елеменат чега, на којему се заснива какав систем који заузима главно место или једно од главних места у неком систему: ~ организација, ~ јединица (нпр. мере), ~ тон, основне боје, ~ број (грам.) итд.

    нпр. — на примерграм. — граматика, граматичкиитд. — и тако даље
  4. в.

    почетни, елементаран.

    — У клуб дође ... члан који нема основне физичке наобразбе.
    Рв.
Изворни текст (OCR)
о̀сно̄внӣ, -а̄, -о̄ а. који чини основ(у) чега, главни, најбитнији: ~ састојци, ~ садржај, ~ смисао, ~ облик, ~ значење. — Могао је писати ... и о основним тачкама Версајског уrовора. Ћос. Б. б. који представља први, полазни елеменат чега, на којему се заснива какав систем који заузима главно место или једно од главних места у неком систему: ~ организација, ~ јединица (нпр. мере), ~ тон, основне боје, ~ број (грам.) итд. в. почетни, елементаран. — У клуб дође ... члан који нема основне физичке наобразбе. Рв.