Одредница

осну́так

мтом 4, стр. 218

осну́так

оснутак QA: medium

Лема

оснутак

Извор

том 4, стр. 218, редослед 6

  1. 1.

    (мн. осну́ци) оснивање, утемељење.

    мн. — множина
    — За оснивање научних установа ... мора бити доказана потреба оснутка. Б 1957.
  2. 2.

    основа (5).

    — Данас не има државе по оснутку АристотелоВУ.
    Старч.
  3. 3.

    почетак, основа у ткању. Вук Рј. фиг. С њом својој срећи снујем оснутак. Хар осњѐтљивити (се), -ӣ (се), ек. оснѐто̀соба и о̏соба ж

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи родек. — екавскиж — женски род
  4. 1.а.

    људска јединка, човек (без обзира на пол), лице.

    — Ти већ пОзнајеШ ГлаВНе Осо0е овоrа пансИона
    Лаз. Л.
  5. 1.б.

    човек као друштвена јединка, као носилац одређених права и положаја у друштву.

    — Држава ... штити масу својих грађана против нападаја на њихове особе и иметак.
    Мј. 1926.
    Сви ... су око њега узбуђени због нечег што је везано за његову особу.
    Чипл.
  6. 2.

    лик (људски), прилика, фигура.

    — Сунце је ... освијетлило ... његову крупну, кошчату, климаву и отрцану особV.
    Кал.

Фразе

јуридичка, правна ~ организација, установа, предузеће којима закон признаје способност да буду носилац права и дужности, тј. да туже и да буду тужени; по особи на сваког, на главу (долази, припада).
Изворни текст (OCR)
осну́так, -тка м (мн. осну́ци) 1. оснивање, утемељење. — За оснивање научних установа ... мора бити доказана потреба оснутка. Б 1957. 2. основа (5). — Данас ... не има државе по оснутку АристотелоВУ. Старч. 3. почетак, основа у ткању. Вук Рј. фиг. С њом својој срећи снујем оснутак. Хар осњѐтљивити (се), -ӣ (се), ек. оснѐто̀соба и о̏соба ж 1. а. људска јединка, човек (без обзира на пол), лице. — Ти већ пОзнајеШ ГлаВНе Осо0е овоrа пансИона Лаз. Л. б. човек као друштвена јединка, као носилац одређених права и положаја у друштву. — Држава ... штити масу својих грађана против нападаја на њихове особе и иметак. Мј. 1926. Сви ... су око њега узбуђени због нечег што је везано за његову особу. Чипл. 2. лик (људски), прилика, фигура. — Сунце је ... освијетлило ... његову крупну, кошчату, климаву и отрцану особV. Кал.