Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀собено̄ст

жтом 4, стр. 218

о̀собено̄ст

особеност

Лема

особеност

Извор

том 4, стр. 218, редослед 10

  1. а.

    својство онога који је особен, онога што је особено, посебност, својеврсност, индивидуалност.

    — Њену замишљеност... тумачио је женском особеношћу.
    Сим.
  2. б.

    посебна особина, нарочита или необична одлика.

    — Срастао је са својом материјом и њеним особеностима. КН 1957. Његове су се врлине, доброчинства и особености ... разгласиле.
    Нед.
Изворни текст (OCR)
о̀собено̄ст, -ости ж а. својство онога који је особен, онога што је особено, посебност, својеврсност, индивидуалност. — Њену замишљеност... тумачио је женском особеношћу. Сим. б. посебна особина, нарочита или необична одлика. — Срастао је са својом материјом и њеним особеностима. КН 1957. Његове су се врлине, доброчинства и особености ... разгласиле. Нед.