Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀собен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 218

о̀собен

особен

Лема

особен

Извор

том 4, стр. 218, редослед 8

  1. 1.а.

    који се нечим издваја од других, нарочит, својеврстан; необичан, чудан.

    — Његов повучени особени начин живота представљат ће касније многима идеал. Ант.
  2. 1.б.

    Хамлет ... је ... знатно особенији од сваке друге драмске личности. Панд. посебан, засебан, специјалан: особени знаци.

    — Цар ... из својих особених разлога није одобрио ту тачку.
    Нов.
  3. 2.

    особит (1).

    — Млада особа ... ме је почаствовала својом особеном добротом.
    Грол
  4. 3.

    својствен, карактеристичан за кога или што.

    — Деран је пуштао чудне гласове који су особени немацима.
    Кнеж. Л.
  5. 4.

    грам. властити:

    грам. — граматика, граматички
    ИМ8,~ ИмеНИЦа.
Изворни текст (OCR)
о̀собен, -а, -о 1. а. који се нечим издваја од других, нарочит, својеврстан; необичан, чудан. — Његов повучени особени начин живота представљат ће касније многима идеал. Ант. 1. Хамлет ... је ... знатно особенији од сваке друге драмске личности. Панд. б. посебан, засебан, специјалан: особени знаци. — Цар ... из својих особених разлога није одобрио ту тачку. Нов. 2. особит (1). — Млада особа ... ме је почаствовала својом особеном добротом. Грол. 3. својствен, карактеристичан за кога или што. — Деран је пуштао чудне гласове који су особени немацима. Кнеж. Л. 4. грам. властити: