о̀собиг

особиг

Лема

особиг

Извор

том 4, стр. 218, редослед 18

1.
који се нечим истиче, изузетан, изванресан: ~ поштован.е, ~ труд
— Уживали су особите повластице.
Срем.
РасправЉа о политици и чини му се да је изрекао особитих ствари.
Кал.
2.
особен (1).
— Још из детињства она беше чудновата и особита.
Ранк.
У његовим ушима одзвања звук њезиних ријечи, звук тако особит. Леск. .

Изворни текст (OCR)

о̀собиг, -а, -о 1. који се нечим истиче, изузетан, изванресан: ~ поштован.е, ~ труд. — Уживали су особите повластице. Срем. РасправЉа о политици и чини му се да је изрекао особитих ствари. Кал. 2. особен (1). — Још из детињства она беше чудновата и особита. Ранк. У његовим ушима одзвања звук њезиних ријечи, звук тако особит. Леск. .