Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀сопштина

жтом 4, стр. 220

о̀сопштина

осопштина QA: medium

Лема

осопштина

Извор

том 4, стр. 220, редослед 9

  1. 1.а.

    исп. о̀собина1 а. лична имовина калуђера у манастиру. Вук Рј.

    исп. — испореди
  2. 1.б.

    лична својина једног задругара. Бак. Реч.

  3. 2.

    особеност, посебне одлике.

    — Истријебио је све што је ударало мјесном осопштином толико у ријечи, колико у изговору.
    Павл.
Изворни текст (OCR)
о̀сопштина ж 1. исп. о̀собина1 а. лична имовина калуђера у манастиру. Вук Рј. б. лична својина једног задругара. Бак. Реч. 2. особеност, посебне одлике. — Истријебио је све што је ударало мјесном осопштином толико у ријечи, колико у изговору. Павл.