оспо̀рити
оспорити
Лема
оспорити
Извор
том 4, стр. 221, редослед 18
- —
прогласити против чега; опозвати, побити.
— Тко ће је оспорен. Глиг. спорним, не сложити се с чим, изаснити се му оспорити то право? Креш. Његов мандат
Изворни текст (OCR)
оспо̀рити, о̀спорӣм сврш. прогласити спорним, не сложити се с чим, изаснити се против чега; опозвати, побити. — Тко ће му оспорити то право? Креш. Његов мандат је оспорен. Глиг.