оспособља́ва̄ње

оспособљавање

оспособљавање

том 4, стр. 221, редослед 23

—
гл. им. од оспособљавати (се) оспособља́вати (се), -о̀бља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према оспособити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

оспособља́ва̄ње с гл. им. од оспособљавати (се). оспособља́вати (се), -о̀бља̄ва̄м (се) несврш. и уч. према оспособити (се).