Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

осрамо̀тити

сврштом 4, стр. 221

осрамо̀тити

осрамотити

Лема

осрамотити

Извор

том 4, стр. 221, редослед 29

  1. 1.а.

    нанети коме срамоту, обрукати, окаљати.

    — Срце ... често седе осрамоти власи.
    Митр.
  2. 1.б.

    обешчастити (девојку, жену).

    — Оробе ... људе, жене и дјевојке осрамоте.
    М-О
  3. 2.

    учинити да се неко застиди, посрами, застидети, посрамити.

    — Пружила је кокетно руку ... да је пољуби: Но, господине ... ваљда ме нећете осрамотити.
    Петр. В.

Пододреднице

~ се

учинити нешто што изазива стид (код учиниоца), изложити се срамоти, обрукати се. — Ако се и осрамотим — пред тобом ћу! Вес. Ти се мораш побринути да се не осрамотиш. Торб

учинити нешто што изазива стид (код учиниоца), изложити се срамоти, обрукати се.
Изворни текст (OCR)
осрамо̀тити, -а̀мотӣм сврш. 1. а. нанети коме срамоту, обрукати, окаљати. — Срце ... често седе осрамоти власи. Митр. б. обешчастити (девојку, жену). — Оробе ... људе, жене и дјевојке осрамоте. М-О. 2. учинити да се неко застиди, посрами, застидети, посрамити. — Пружила је кокетно руку ... да је пољуби: Но, господине ... ваљда ме нећете осрамотити. Петр. В.