Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

осрамоћи́ва̄ње

стом 4, стр. 221

осрамоћи́ва̄ње

осрамоћивање

Стална адреса

Лема

осрамоћивање

Извор

том 4, стр. 221, редослед 31

  1. в.

    гл. им. од осрамоћивати (се). осрамоћи́вати (се), -о̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према осрамотити (се). оср́дити се, о̀ср̄дӣм се сврш. в. одсрдити се.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголв. — (после броја) век
    — Да се хоће осрдити, дала биХ мУ везен јаглук. НП Вук. Спомињо̂ се Ђука и осрдио се понешто.
    Коз. И.
Изворни текст (OCR)
осрамоћи́ва̄ње с гл. им. од осрамоћивати (се). осрамоћи́вати (се), -о̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према осрамотити (се). оср́дити се, о̀ср̄дӣм се сврш. в. одсрдити се. — Да се хоће осрдити, дала биХ мУ везен јаглук. НП Вук. Спомињо̂ се Ђука и осрдио се понешто. Коз. И.