Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оста̀вилац

мтом 4, стр. 222

оста̀вилац

оставилац

Лема

оставилац

Извор

том 4, стр. 222, редослед 13

  1. а.

    правн. а. онај који некоме што оставља у наслеђе; завешталац.

    правн. — правни, правнички
    — Против решења о наслеђу жалила се кћи оставиоца. Пол. 1959.
  2. б.

    онај који нешто даје на оставу, на чување, у депозит.

    — Остава ... бива кад један уговорник, хранилац ствари, обећа другоме, оставиоцу, да ће је ... чувати.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
оста̀вилац, -иоца м правн. а. онај који некоме што оставља у наслеђе; завешталац. — Против решења о наслеђу жалила се кћи оставиоца. Пол. 1959. б. онај који нешто даје на оставу, на чување, у депозит. — Остава ... бива кад један уговорник, хранилац ствари, обећа другоме, оставиоцу, да ће је ... чувати. Рј. А.