о̀ставити
оставити
Лема
оставити
Извор
том 4, стр. 222, редослед 17
- 1.
ставити, метнути, спустити што негде да тамо остане, спремити, похранити; пустити из руку.
— На пенџере биљег оставио.
Писмо писано је у два пријеписа, од којих је један остављен у цетињску канцеларију.
Викне Стеван, оставив весло.
- 2.а.
прекинути, престати чинити што; ослободити се чега.
— Сви остависмо читање и погледасмо У њега.
Остави, мила, стид! Дед запјевај! Цес.
- 2.б.
престати употребљавати што, престати бавити се чим: ~ пиће, дуван.
— Оставио занат и дао се на трговину.
Оставио је службу, не упитавши никога. Селим.
- 3.а.
напустити (кога, што), прекину̀ти везу (с ким).
— Ако задругар остави задругу, нема никаква права на задругарску својину.
Напао је ножем и исекао њен љубавник ... јер га је оставила.
- 3.б.
одрећи се чега.
— Хоће царе да се потурчимо и ми нашу вјеру оставимо.
- 3.в.
изићи однекуда, одвојити се од чега.
— Била је већ глуха ноћ, кад остависмо крчмицу.
Није ни осетио кад је оставио варош. Рад.
- 3.г.
прошавши поред чега отићи даље, проћи идући напред.
— Оставили су иза себе цркву и превезли се обалом ... до ... куће с верандом.
- 4.
(кога, што) остати без чега, изгубити што (неку моћ, неко својство, способност); издати, изневерити.
— Цвита уђе ... Бакоњу намах остави поуздање.
Ради док га снага не остави.
- 5.
престати обазирати се, не обраћати пажњу (на кога или на што).
— Остави ти та њена причања и њене другарице, већ се спремај.
- 6.
учинити да нешто настане, да се створи; произвести; изазвати.
— Ноћна магла оставила је на узвисинама ... иње.
Он је оставио код мене симпатичан утисак.
- 7.
одлучити, пустити, допустити да што остане, да се не уклони, не укине, не уништи.
— Сврзибрада ... је човјек који једанпут остави браду, па је опет обрије.
Рј. Траже да се потрои́арински порези уопће укину, а да се оставе само порези на власништво.
- 8.а.
сачувати (обично какво имање) да га ко после смрти имаоца наследи.
— Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично пензије.
Оставио је масу трговина и кућа.
- 8.б.
поклонити, даровати, дати.
— Ако би ми бог и срећа дала, те бих градске плијенио овце, добар ћу ти дио оставити.
- 8.в.
бити преживљен(од чланова своје породице).
— Оставио је иза себе младу жену, стару мајку.
- 9.
заборавити, не узети што са собом.
— Оставио сам кључ у брави, кишобран у кафани.
Реч.
- 10.
провести у путу, утрошити (време) за пут.
— Колона је оставила добар сат да би превалила тих стотињак метара стрмине и дохватила се гребена.
Оставили су готово два сата док су прешли удаљеност до друге постаје.
- 11.
препустити, поверити коме да што ради, чува или да чиме управља за време чије одсутности.
— Дућан ће док буде на путу оставити на калфи.
Оставио је Паниковски пословницу на самоме Фунту.
Фразе
ни Узми ни остави разг. баш исти такав, као неко, нешто; остав! војн. команда да се заузме пређашњи став. — Остав! — рече Бора војницима, који спустише пушке поред себе. Јак.; остави га душа умре оста ви га сан не може да спава; оста ви га памет, сећање, ра сУ Дљивост постао је луд, полудео је; оставиле га очи обневидео је, слабо види; остави ме немој ме узнемиравати; оста вимо то не говоримо више о томе; ~ (кога) без чега не дати, не спремити (коме) оно што му је потребно, што је морало, требало бити спремљено, дато, лишити чега; ~ кога (далеко) за собом надмашити, претећи (кога) у чему, превазићи (кога); ~ (кога коме) на бризи; ~ кога на коме поверити (кога коме) на чување и старање; ~ (кога) на милост и немилост других престати се о коме бринути; ~ (кога) на миру не узнемиравати (кога), не сметати (коме); ~ (коrа) на просј ачком штапу потпуно материјално упропастити (кога); ~ (кога) на цедилу напустити кога преваривши га; ~ (кога) на (чију) милост и немилост потпуно напустити (кога), не водити нимало рачуна (о коме); ~ на страну склонити (новац) да се не потроши, уштедети; ~ коме (кога, шта) у аманет поверити, дати на чување, наредити да се некад што изврши после нечије смрти; ~ (коме) одрешене руке, ~ (коме шта) на вољу пустити (коме) да учини како хоће; ~ (коме) широко (слободно) поље дати (коме) велике могућности за какав рад, активност; ~ (овај) свет умрети; ~ рђав утисак не допасти се (коме); ~ (своје) кости негде умрети негде далеко од својих, од своје домовине; ~ траг(ове), трага видети (се) по нечему да је негде што било, постојало; ~ што на страну, по страни не обазирати се (на шп.о, на кога); остављен сам(ом) себи без ичије помоћи; пољуби па остави разг. ако нећеш, ако ти се не допада, немој примити, узети нешто.
~ пера престати писати, престати бавити се књижевношћу.
Пододреднице
(чега) престати чинити што, оканити се, махнути се (кога, чега), одустати (од чега): ~ пушења (пића, картања и сл.) — Оставите се, молим вас, нарицања! Крл
Изворни текст (OCR)
о̀ставити, -ӣм сврш. 1. ставити, метнути, спустити што негде да тамо остане, спремити, похранити; пустити из руку. — На пенџере биљег оставио. НПХ. Писмо писано је у два пријеписа, од којих је један остављен у цетињску канцеларију. Дан. Викне Стеван, оставив весло. Љуб. 2. а. прекинути, престати чинити што; ослободити се чега. — Сви остависмо читање и погледасмо У њега. Дом. Остави, мила, стид! Дед запјевај! Цес. Д. б. престати употребљавати што, престати бавити се чим: ~ пиће, дуван. — Оставио занат и дао се на трговину. Павл. Оставио је службу, не упитавши никога. Селим. 3. а. напустити (кога, што), прекину̀ти везу (с ким). — Ако задругар остави задругу, нема никаква права на задругарску својину. Марк. Св. Напао је ножем и исекао њен љубавник ... јер га је оставила. Рист. б. одрећи се чега. — Хоће царе да се потурчимо и ми нашу вјеру оставимо. НП Вук. в. изићи однекуда, одвојити се од чега. — Била је већ глуха ноћ, кад остависмо крчмицу. Дук. Није ни осетио кад је оставио варош. Рад. Д. г. прошавши поред чега отићи даље, проћи идући напред. — Оставили су иза себе цркву и превезли се обалом ... до ... куће с верандом. Адум. 4. (кога, што) остати без чега, изгубити што (неку моћ, неко својство, способност); издати, изневерити. — Цвита уђе ... Бакоњу намах остави поуздање. Мат. Ради док га снага не остави. Куш. 5. престати обазирати се, не обраћати пажњу (на кога или на што). — Остави ти та њена причања и њене другарице, већ се спремај. Јак. 6. учинити да нешто настане, да се створи; произвести; изазвати. — Ноћна магла оставила је на узвисинама ... иње. Крањч. Стј. Он је оставио код мене симпатичан утисак. Јонке. 7. одлучити, пустити, допустити да што остане, да се не уклони, не укине, не уништи. — Сврзибрада ... је човјек који једанпут остави браду, па је опет обрије. Вук Рј. Траже да се потрои́арински порези уопће укину, а да се оставе само порези на власништво. Рад. Стј. 8. а. сачувати (обично какво имање) да га ко после смрти имаоца наследи. — Кад је умро, оставио нам је једну кућу и прилично пензије. Уск. Оставио је масу трговина и кућа. Крл. б. поклонити, даровати, дати. — Ако би ми бог и срећа дала, те бих градске плијенио овце, добар ћу ти дио оставити. НП Вук. в. бити преживљен(од чланова своје породице).— Оставио је иза себе младу жену, стару мајку. Рј. А. 9. заборавити, не узети што са собом. — Оставио сам кључ у брави, кишобран у кафани. Бак. Реч. 10. провести у путу, утрошити (време) за пут. — Колона је оставила добар сат да би превалила тих стотињак метара стрмине и дохватила се гребена. Чол. Оставили су готово два сата док су прешли удаљеност до друге постаје. Креш. 11. препустити, поверити коме да што ради, чува или да чиме управља за време чије одсутности. — Дућан ће док буде на путу оставити на калфи. Срем. Оставио је Паниковски пословницу на самоме Фунту. Крањч. Стј.