Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀стан

мтом 4, стр. 224

о̀стан

остан

Лема

остан

Извор

том 4, стр. 224, редослед 14

  1. 1.

    штап с гвозденим шиљком којим се гоне волови. —У руци је тај чудни коњаник носио »остан« којим се ојкају воли. Шимун. Одмах га један од пјешака бодне останом. Вел.

    с — средњи род
  2. 2.

    фиг. нешто оштро, болно, жаока, жалац.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Љут остан зарину се младићу у срце.
    Шен.
  3. 3.

    фиг. нагон.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Онај тајни остан, она здвојна радозналост ... крену и Анђелију напријед.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
о̀стан м 1. штап с гвозденим шиљком којим се гоне волови. —У руци је тај чудни коњаник носио »остан« којим се ојкају воли. Шимун. Одмах га један од пјешака бодне останом. Вел. 2. фиг. нешто оштро, болно, жаока, жалац. — Љут остан зарину се младићу у срце. Шен. 3. фиг. нагон. — Онај тајни остан, она здвојна радозналост ... крену и Анђелију напријед. Шен.